Pitanja (na koja nemam odgovor)

Ubeđena si da možeš mnogo više uraditi sa svojim životom?

Da te posao od 9 do 5 ubija u pojam.

Guši pravu tebe.

Da li je beg iz komforne zone deprimirajuć?

Da li je redovna plata za zatupljujući posao dovoljna motivacija? Još samo 20 godina do penzije…

Da li imaš cilj? Ako imaš cilj, start je na svakom koraku.

Kako da kreneš? Kako da se suprostaviš onima koji te u tome ne podržavaju?

A koji ti mnogo znače?

Da li je beg u imaginaran svet jedino rešenje?

Kako krenuti iz počekta, kada godinama nisi mrdnula sa mrtve tačke?

Mreža

Kako da živiš kada ti nameću ideale?

Kako da hodaš, kada ti je led pod nogama?

Idealni život gledaš, moliš telefon za jednu takvu sliku.

Nasmejana lica na svakom kliku.

Luksuz i raskoš, ljubav i sreća.

Poistovećuješ se sa nepoznatim ljudima,

lepim, sa savršenim licima.

Gledaš se u ogledalo,

čovek u ogledalu vrišti.

Ti si taj koji ima život.

Nemoj živeti za lajkove.

Nemoj filtrirati uspomene.

Ne ukrašavaj trenutak,

jer nema potrebe.

Ti imaš sve, što oni nemaju,

ti imaš život koji se stvarno dešava,

Nemoj ići tim putem.

Jer nije kao što izgleda!

Moon fest 2020 – noćni uspon na Midžor

Ove godine festival punog meseca okupio je više stotina planinara koji su došli iz cele zemlje, rešeni da osvoje Midžor pod zvezdanim nebom. U sklopu festivala bila su i predavanja, gledanje meseca pomoću teleskopa, ali mi smo odlučili da preskočimo sve to i krenemo put Midžora.

Mesec obasjava foto: Željko Nikolić
Pripreme za polazak foto: Andrijana Nikolić

Krenuli smo lagano od kafića “Plaža” i uputili se ka najvišem vrhu Stare planine. Iznad nas zvezdano nebo, bez trunke oblaka, zvezde padalice. Posmatrali smo sazvežđa, mlečni put… sve je bilo tu, čini mi se tako blizu i tik iznad mene. Naravno, tu je bilo i nezaobilazno zezanje, smeh, šale, sve što ide uz jednu planinrsku akciju. Sve vreme, tu se šunjao i Mesec, naš verni pratilac 🙂

Kolona iza nas je svetlela, prizor je zaista bio neverovatan. Izgledala je kao pokretni svetlucavi put 🙂

Kolona na stazi i gradovi u daljini foto: Željko Nikolić

Kako smo se približavali vrhu, tako je vetar duvao sve jače i jače. Za jedno tri sata stigli smo na cilj. Vetar je šibao, ljudi su gledali da zauzmu svoje mesto, najbolje i najušuškanije, gde će moći da posmatraju izlazak Sunca.

Ušuškani foto: Željko Nikolić

A Sunce, čini mi se, kao da mu se ne izlazi 🙂 ili je to samo subjektivni osećaj… Zauzeli smo što bolje mesto, ušuškali se i čekali taj momenat.

Pre izlaska

Sunce se ponovo rađa.

Krenulo je foto: Željko Nikolić
foto: Željko Nikolić
Foto: Željko Nikolić

Drugačaje nego na Rtnju, posebno na svoj način, Sunce je krenulo da se budi. I opet, kao da je tu, blizu nas. Gleda u nas, onako sramežljivo i tiho, i mi u njega, fascinirani prelepim pogledom i bajkovitim bojama neba.

Treba doživeti foto: Željko Nikolić
Bajka foto: Željko Nikolić

Vetar je dalje šibao. Gledala sam prizor, umotana i sklupčana, kao kifla.. Nisam dozvolila da vetar oduva lepo raspoloženje i energiju sa kojom sam krenula put vrha.

Najlepša dremka se desila baš ovde 🙂 Umorna od nespavanja i pešačenja, utonula sam u san, baš gore, na vrhu Srbije. Osetila sam samo kako me Sunce svojom toplinom miluje i to je bilo to… Spremni za silazak 🙂 Ali, ipak ostali smo na vrhu poprilično dugo, odlažući odlazak. Bilo nam je teško da napustimo mesto koje, gde god da staneš, dobijaš pogled koji je vredan svakog koraka.

Odmor, foto: Željko Nikolić
Bugarska
Jedan od pogleda sa vrha
Na vrhu

Pri spuštanju nismo znali na koju stranu da gledamo. Napravili smo milion slika, bezbroj uspomena. Pri spuštanju sreli smo dosta ljudi koji su išli put vrha, što mladih, što starijih, jeli smo divlje borovnice i pili ledenu vodu sa “muškog izvora”.

U povratku
Čuvarkuća

Sve u svemu, divna akcija sa divnim uspomenama 🙂

Do skorog viđanja, vedro 🙂

Slike bonus, jer ne znam koju da odaberem 🙂

Babin zub na vidiku

Kulirka foto: Željko Nikolić

Foto: Sale MCfly

Foto: Sale MCfly
Foto: Sale MCfly

Foto: Sale MCfly
Vodopad Bobok u selu Crni vrh, ili ono što je od njega ostalo posle izgradnje MHE, foto: Andrijana Nikolić

Zen

Kada ti je svega dosta i svega preko glave,

a ti pojačaj muziku i pevaj na sav glas,

spusti gas, zažmuri i njiši se u ritmu muzike.

Pleši, sam sa sobom, smej se sam sa sobom,

neka misle da si lud.

Neka misle da nisi za ovaj svet.

Neka zavide tvojoj slobodi.

To je taj momenat…

Majka

Moja majka o meni ne zna ništa,

za nju sam potpuni stranac.

Želi mi sve najlepše, a ne zna,

da to što ona želi nije moj svet.

Moja majka misli da me razume,

a nikada nije, niti će,

i od malena,

htela je da mi pomogne da stanem na noge,

nesvesna da je iste polomila.

Moja majka mene voli najviše,

a to me nekada gušilo i davilo,

nikada nismo bile drugarice,

nikada nije znala da mi priđe.

Jednostavno sam pustila i predala se,

nadajući se da će doći sve na svoje mesto.

Posle toliko godina samo sam srećna,

što se povremeno viđamo i manje svađamo.

„Prečesto smo opterećeni odlukama šta treba da radimo sa životom ili šta će nam porodica odobriti. Zaboravite na to šta drugi misle. Nađite šta volite i radite to do smrti!“
„Budite slobodni.“
„Ne zaboravite da makar jednom poludite. Život je prekratak da bismo ostali normalni i celi na tom putu, pustite kosu i dozvolite sebi da poludite.“

Čarls Bukovski (16. avgust 1920. – 9. mart 1994.)

Želja

Želja mi je da dorastem pesmi,

Čiji naslov ne znam, a ipak je u meni.

Kad ispunim želju

oslobodiću se okova,

barijera i blokada.

Onoga što mogu,

ne znajući svoju snagu,

i onog čega se plašim,

dok mi glas šapuće: “ne budi luda”.

Sve ću to jednoga dana

spoznati

I napisati.

U par malih reči.

Odrastanje

Iza velikih zidina,

iza zlatnih osmeha,

krije se jedna duša tanana

i čeka da bude shvaćena.

Iza skupih stvari,

iza tamnih vrata,

vapi devojčurak plavi,

u knjigama traži brata.

Knjige su beg od gluposti,

od šture i bezvredne sigurnosti.

Knjige su joj mama i tata,

prozor u svet, sa pesmama shvata

da papir i bojice su sve što joj treba,

nacrtaće osmehe i deo svog neba.

Nebo puno zvezda, maštaće o slobodi.

Tako mala, veliku bitku vodi.

Zna da nema kud,

čeka još malo da poraste.

Napisaće mami pismo,

kako je odnele laste.

Tati ništa napisati neće,

on je i ne pogleda kada stigne sa puta,

pa ode opet i nema ga dugo,

oguglala je na to, nije ljuta.

Laste će po nju doći,

doćiće jer uvek dođu.

Otićiće daleko od svega,

počeće da živi iz početka,

bez uspomena na detinjstvo i prazne dane,

gde je oduvek bila sama,

gde joj drugarica bila tama.

Odmor u Srbiji – Stara planina

Stari planinari sa novim članovima

Zahvaljujući koroni, Srbi su počeli da istražuju planine Srbije. Stara planina nikada u leto nije bila posećenija, a ko je odabrao Staru za odmor, itekako nije pogrešio.

Kućica koja na prvi pogled deluje napušteno

Krcata Stara, krcata planinska sela i etno kuće. Dobra hrana i smeštaj, gostoljubivi domaćini i pogledi koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Jedan od vidikovca blizu planinarskog doma Babin zub

Mi smo krenuli put Stare sa dva nova člana. Poveli smo decu na Babin zub. Dva nova člana na prvi pogled mali, a ipak žilaviji nego što sam mislila 🙂 Na putu ka vrhu počastili smo se borovnicama i divljim malinama.

Berba borovnica
Pogled sa staze

Korak po korak, mic po mic, malo negodovanja, puno smeha i dobre zabave i eto nas na vrhu 🙂

Evo još malo 🙂
Na Babinom zubu 🙂

Pozerska 🙂
Pogled sa Babinog zuba
Zub

Na vrhu je bilo dosta ljudi i što je me obradovalo dosta male dece. Staza nije zahteva, a za one koje ne mogu da izadju na vrh, gondola radi, od hotela Stara planina Resort do vrha Babin zub.

Još slika sa vrha 🙂

Turu smo nastavili od planinarskog doma Babin zub do Markove livade, tačnije do kafića “Plaža”.

Sa vidikovca preko puta planinarskog doma
Na putu prema Markovoj livadi
Šuma

Na putu prema Markovoj livadi postoji česma sa t. zv. “Muškom vodom” koja je mnooogooo hladna 🙂 prava muška voda 🙂

Vidi se Midzor – najviši vrh Stare planine
Pogled na Babin zub sa Markove livade
Kafić Plaža sa najlepšim pogledom

Prelepa tura, prelepa avantura 🙂

Šta reći nego pakuj kofere i pravac Stara planina 🙂 Avanturisti mogu organizovati i uspon na Midzor, za one manje avanturističkog duha (i one sa malom decom) tu su rekreativne staze, koje zaista nisu naporne i teške (uključujući Babin zub), tu su i vodopad Bigar koji je na putu za Pirot, etno restoran Srna koji ima bazen u sklopu kompleksa i mnogo kućica, kako sam rekla, koje nude super smeštaj i klopu.

Ćuštička reka u selu Balta Berilovac
Uživanjac
Bigar

Sami

Noćas me sanjaj, zvezde na nebu plaču.

Noćas me zamišljaj da sam tu,

mrsi mi kroz prste kosu.

Zamišljaj me u naručju,

oko nas lebdi oblak strasti,

stapamo se u trenutku vrhunca.

Sve što imamo i želimo smo mi.

Koračam sama kroz noć, osećam da…

Uprkos svemu,

jedan od nas će pasti.

I kada se kockice sklope,

za nas neće biti mesta na ovome svetu,

Kada budemo imali sve, nećemo imati sebe.

U ćorsokaku zvanom život,

mi smo marionete sreće.