Trenutak inspiracije

Lako je biti pesnik, pa kada si tužan nažvrljaš par stihova,

nasmeješ se čisto radi reda i svi misle da ceo svet je tvoj,

jer si  boem i poeta,

slikaš portrete rečima,

a ne znaju kakve bitke vodiš,

da se lomiš između trenutka koji je bio i sada,

ne možeš otrgnuti od misli koje te tište,

da gubiš dah u potrazi za pravom rečju.

Lako je kada si pesnik, non stop glava u oblacima,

lutaš među ljude, olako ti sude, a razum nemaju.

Dezorjentisan u vremenu gde si, gajiš tugu i ne daš joj da ode,

jer ona ti daje snage da nastaviš da živiš.

Ona ti daje smisao da išta postoji.

Advertisements

Život i ostala priključenija

Na početku sam puta. Hiljadu prepreka me je sprečilo da živim svoj san. Idemo dalje.

Nisam neko ko ide glavom kroz zid i ko je pun samopouzdanja. Lako se poljuljam i zastanem.

Idem napred. Dugo mi je trebalo da pobedim sebe. Da skupim hrabrost i da nastavim.

Koliko dugo hodam, a ništa ne postižem. Cilj je u magli, ali to me ne brine, jer ga ipak vidim.

Nakon svih izgubljenih godina znam šta želim, znam zbog koga želim.

Nakon svih izgubljenih borbi bitku sam dobila.

Posle svih unutrašnjih nemira, uspela sam da pobedim sebe.

 

Dokle?

Ugnjetavate sve što je vredno, pravimo se slepi pred zlom i uništenjem,

zavili nas u crno, sude nam krivo, ljige vode kolo,

gamad i smradovi.

Ubijaju nam decu pred našim očima, smeju nam se u lice.

Skrnave reke, domovi nam prazni,

kunu se da će biti bolje.

Skupljamo za hleb, glasamo za smeće, decu nam leče putem SMS-a,

na netu hrabri na ulici pičke.

Odlaze ljudi, masovno beže,

kaiš se steže oko vrata.

Radiš i crnčiš za pišljivu socijalu,

pljuju te i vređaju, kradu i lažu.

A posla nema, ali biće, kad Sveti Petar siđe na zemlju.

Do tada se jebi jadni smrtničke, kad nisi u odgovarajuću stranku.

Dokle?

 

 

 

 

 

 

Rtanj, zapadnom stranom

Rtanj je opštepoznat po svojoj mističnosti, divnoći i “vanzemaljcima”. On nikada ne dosadi, i uvek mu se ponovo vraćam.

Odlučila sam da još jednom osvojim Rtanj, ovog puta zapadnom stranom.

Dugo sam se razmišljala da li uopšte da krenem, jer staza traži veliku kondiciju, penjačke sposobnosti i psihičku snagu.

Ipak, rešila sam da posle 5 godina ponovo prođem tom stazom, sa strepnjom do poslednjeg momenta da li ću izdržati.

Iz sela Lukovo smo krenuli oko 7:30. Vreme je bilo oblačno, vetrovito, ali ništa zabrinjavajuće. Brzo smo ušli u šumu i kroz šumu smo imali konstantan uspon.

Dugo je trajao put kroz šumu. Vetar je koliko – toliko ublažilo drveće koje se još uvek ne može oporaviti od mraza koji ga je uništio. Posledice se još uvek vide.

Image may contain: plant, flower, tree, outdoor and nature

Kao iz bajke foto: Vlastimir Simić

Stena koja nas je čekala da je ispenjemo mamila me je i jedva sam čekala da je opet prođem. Ko je hteo mogao je da ide zaobilaznim putem, ali ja sam htela da budem “alpinista”.

Image may contain: one or more people and outdoor

Na prvoj steni foto: Dragan Stanković

Bilo je poprilično lako, malo me omela gužva, ali prešla sam je očas posla.

Uživali smo u bojama jeseni.  Jesen je najlepše godišnje doba u prirodi, šuma je raznobojna, a vidikovci nas fascinirali, kao i šarenilo koje je bilo svuda oko nas.

Image may contain: tree, sky, plant, outdoor and nature

Boje

Korak po korak, doši smo i do druge stene, čini mi se malo teže za penjanje od prethodne. Skupila sam hrabrost i koncentraciju i uspela, bez po muke.

Image may contain: sky, mountain, cloud, outdoor and nature

Foto: PD Vrh Kladovo

Odmah nakon toga smo seli da odmorimo, svi kolektivno.  Sa mesta gde smo odmarali videli smo Bovansko jezero, Vrmdzansko jezero i Sokobanju. Staza do sada je bila zahtevna, ali još uvek nismo stigli. Preostao je još greben, tj.cela njegova dužina.

Image may contain: Valentina Milovanović and Andrijana Nikolic, people smiling, outdoor, closeup and nature

Odmor

Posle odmora krenuli smo duž grebena. Vetar je duvao veoma jako, dosta nas je sputavao i pokušavao da nas obori (čak i sa rancima na leđima). Bile su neophodne kape, vindjakne, polari, jer, usprkos Suncu, vetar je bio jači.

Image may contain: sky, mountain, cloud, outdoor and nature

Pogled sa grebena

Sve vreme je vrh bio ispred nas, nazirala se ruševina crkve. Prkosili smo vetru, trudili se da ne izgubimo na visini. Morali smo striktno da gledamo ispred sebe, ne bi li povredili nogu ili pali. Teren je nezgodan, kamenit, dovoljan je trenutak nepažnje i eto nezgode.

Image may contain: mountain, sky, outdoor and nature

Na grebenu

Trebalo nam je 7 sati da se popnemo do vrha. Umorna, ali ponosna, jer sam nadmašila svoje fizičke i prvenstveno, psihičke sposobnosti.

Image may contain: Valentina Milovanović, outdoor and nature

Kuliranje na vrhu 🙂

Pamtiću ovu akciju po jakom vetru, dobroj atmosferi, super druženju i  proveri psihofizičke kondicije.

Hvala svima, posebno Andrijani Nikolić na podršci i strpljenu :), hvala PK “Šiljak” Boljevac na odličnoj organizaciji i svim ljudima koji su bili na stazi.

Do sledećeg viđenja, vedro 🙂

Image may contain: Andrijana Nikolic and Valentina Milovanović, people smiling, people standing, sky, outdoor and nature

Image may contain: Valentina Milovanović and Andrijana Nikolic, people smiling, mountain, sky, outdoor and nature

Pogled sa vrha na greben

Image may contain: plant, tree, outdoor and nature

Vodič. ŠERPAS 🙂 Naselje Rtanj, vlasnik Dragan Šou

Trenutak u kome je otišlo sve

Dok se ti jebeš pred kamerama, osobo, ja krvavo se borim da zaradim za hleb.

Dok se blamiraš i pokazuješ golo telo pijana, ja se borim da decu izvedem na pravi put.

Život nije fer, jer ćeš ti uvek imati.

Ja ću se zauvek za porodicu mučiti.

Pratiće te epitet starlete, bićeš značajna u društvu.

Niskog morala i bez skrupula pričaćeš kako si se provela na jahti mafijaša,

pokazivaćeš svima svoje slike sa Sejšela i nove silikone.

Ja ću zauvek biti samo zrnce peska u peščanoj oluji koja sa svojom decom želi da pobegne i da ih zaštiti od takvih kao što si ti!!!

SPODOBO!!!

M

Jecala je u praznoj sobi. Razmišljala je o svojoj sudbini. O tome kako se Bog poigrao sa njom i odredio da baš ona ostane uskraćena blagostanja majčinstva. Nikada neće u sebi imati život i nikada u njoj neće kucati srce. Bila je slomljena, bez nade i budućnosti. Dala bi sve na svetu da može ostati majka, da drži to malo čudo, ljubav malu, koja je, ustvari, ogromna, veća od svega na svetu.

Dala bi sve da oseti taj osećaj i blaženstvo.

Prazna soba puna tuge pevala je svoju pesmu.

Njen život nije imao nikakvog smisla. Život bez ljubavi.

Želela je pored sebe malene rukice i osmeh pun ljubavi.

Život joj se srušio.

Nije imala nikoga.

Prazna soba je jecala.

Volim-ne volim

Ne volim ozbiljnost i veš mi neispeglan,

kuća mi je u haosu, i sama sam haos.

Deca su mi musava i prljava od blata,

volim muziku i knjige.

Volim da volim, i svoju ljubav volim svim svojim bićem.

Gnušam se licemerja i zla.

Volim pivo i cigare.

Prirodu, planine, reke i jezera.

Volim vreme provedeno sa decom.

Ne volim lažne osmehe (uvek ih provalim).

Volim da maštam i da igram.

Volim da pevam (mada ne znam).

Ne volim novac i ljude koji se kupuju.

Ne volim plitkost i sujetu.

Volim ćutanje i osmehe.

Volim pogled u daljinu.

Volim suze i smeh u isto vreme.

Ne volim nametanje i nadmetanje.

Volim da živim i da znam za šta živim.

A živim da volim.

Tako će i biti.

Dok dišem…

 

Strah

Gledaš sa strane nepravdu, pokušavaš da dođeš do daha,

želiš da pobegneš, ali nemaš kud.

Budiš se svako jutro proklinjajući sebe, kako ne smeš protiv svog straha.

Po difoltu ustaješ, iako ne voliš rutinu, ideš među ljude sa sto lica,

pitaš se kako da promeniš sudbinu.

Zamišljaš kako ćeš otići daleko,

daleko od svega što te menja.

Vrištiš u sebi, prisutni ti se smeše,

a znaš da te mrze.

Ne vidiš izlaz, ne voliš život.

8 sati agonije i bezumlja.

Plitki ti zapovedaju, ne daju ti da dišeš.

Licemerje je svuda, u svakoj pori hladnih zidova.

Pogled ti je leden.

Srce ti je prazno.

Misliš na sutra, kako će biti isto.

Ustao bi i otišao. Rekao svima u lice sve.

Sve znaš, ali ne smeš reći.

Prolaze dani, godine lete.

Duša ti je umorna od borbi protiv ljudi.

Ne daš se još si svoj, mada se još uvek po difoltu budiš…

 

 

Njegovo veličanstvo, Trem

Dugo sam okolišala i terala sebe da uopšte krenem put Suve planine. Čula sam razne priče, kako je naporno, teško, kako taman misliš da si na vrhu, ipak ne… Ima tu i istine. Uprkos svemu, skupila sam hrabrost i krenula.

Image may contain: plant, outdoor and text

Trem sa svojih 1810 mnv predstavlja jedan od najviših vrhova Srbije. Nalazi se istočno od Niške banje, a završava se kod Babušnice. Predstavlja pravo blago Srbije u okviru kojeg je zastupljeno 1 261 biljna vrsta.

Image may contain: plant, outdoor and nature

Stepenice kroz šumu

Vreme idealno za planinarenje, lepo i sunčano sa vetrom koji je bio i više nego prijatan. Psihički sam se pripremila jer nisam znala šta me očekuje.

Image may contain: mountain, sky, outdoor and nature

Vidik kroz šumu

Dočekala me je šuma sa veeeooomaa visokim drvećem, stazica kroz šumu koja nije zahtevna i hladna voda koja svakom ljubitelju prirode podari svoje plagodeti.

Put kroz šumu

Izašli smo iz šume i napravili pauzu kod mesta “Devojački grob”.  Postoji mnogo legendi o poreklu imena ovog mesta, a jedna od njih govori i o tome, da je to mesto gde su u davna prošla vremena devojke iz Zaplanja gubile nevinost, i kao simbol kraja njihovog devičanstva ostade ime Devojački grob.

Image may contain: cloud, sky, mountain, grass, plant, tree, outdoor and nature

Pogled na Trem sa Devojačkog groba

Sa ovog mesta puca pogled sa jedne strane na Sokolov kamen, sa druge strane na Trem. Predivno mesto koje fascinira svojom lepotom.

Ostavili smo iza nas Sokolov kamen i krenuli duž grebena, ka Tremu. Sa staze se vide prelepi predeli, stene i grebeni.

Stigli smo do mesta koje smo videli sa Devojačkog groba. Pomislila sam da je vrh tu blizu. Međutim, prevarila sam se. Imali smo još do vrha.

Sve vreme je smo imali fenomenalan pogled, a iza nas je ponosno stajao Sokolov kamen i svojom lepotom nas je pozivao da ga istražimo. Prosto mi je bilo žao što ne mogu da hodam unazad.

Sokolov kamen – prizor sa staze

Posmislila sam kako smo još malo na vrhu, međutim, opet sam se prevarila. Jedva sam čekala da se popnem na vrh, da doživim kompletnu energiju Trema i lepog osećaja osvojenog vrha. Do vrha sam se radovala cveću koje nije oskudevalo i koga je bilo na svakom koraku. Grickalo me je to kako je na vrhu Trema.

Lepota

Dočekala sam i to. Posle 5 godina okolišanja i preskakanja, imali smo osvojen Trem pod nogama. Slatki umor i ponos se prožimao mojim telom, a osmesi su svima krasili lica. Vidno zadovoljni i prepuni utisaka, svaki sekund smo iskoristili na najbolji mogući način, bogatili smo se slikama prirodnih lepota i uživali na Suncu.

Image may contain: sky, cloud, outdoor and nature

Vrh Trema 1810 mnv foto: Željko Nikolić

Image may contain: one or more people, sky, cloud, outdoor and nature

Na vrhu Trema NE za MHE!!!

Bilo mi je žao kada smo krenuli, jer sam se osećala kao da sam na nekoj drugoj planeti…

Pogled sa vrha

Krenuli smo, a sve vreme smo gledali na Sokolov kamen. Brzo smo sišli do devojačkog groba gde smo opet napravili pauzu.

Na brzinu smo prošli šumu i stigli do Bojaninih voda. Prepuna utisaka obećala sam sebi da ću opet otići na Trem, ali i na Sokolov kamen, Mosor, što da ne.

Image may contain: plant, tree, outdoor and nature

Bojanine vode

Još jedan ispunjen dan, dan za pamćenje i pun pozitive.

Image may contain: 1 person, mountain, grass, sky, child, outdoor and nature

Kuliranje, u pozadini Sokolov kamen foto: Tijana Simić

Nismo ga se mogli nagledati, opet Sokolov kamen

Image may contain: plant, flower, nature and outdoor

Cvetić foto: Željko Nikolič