Tata mi je rekao da će mi naći posao,
na njegovom mestu, da budem kao on,
isti, bez razlike.
Pravim se da sam srećna i da je to ono što želim.
Mami je krivo što nisam akademski građanin,
što joj nisam ispunila cilj, njen životni san.
Mami je krivo što živim kao građanin drugog reda,
bez reda života i spavanja.
Mama mi je rekla da mi je zadatak na ovome svetu
da rodim decu i da se ponizim mužu.
On zarađuje, on je gazda,
on drži sve konce u rukama,
kad lupi šakom o sto da se uplašim.
pa kada dođe pijan iz kafane,
kudi me što dva puta za redom ruča pasulj,
tada mu se moram izviniti i reći
da se više neće ponoviti.
Beleške iz glave 