Stvarnost

Obojena stvarnost, hvala tabloidima, svi su lepi, hvala steroidima,

svi krasni, svi budni, oko srca im je lako, poštovaoci lika i dela dnevnih novina se pitaju, “A zašto meni nije tako.”

Naslovne strane, kao dzelati, vrebaju svaku greškicu grešnika, traže dlaku u jajetu i pune glavu plastičnim operacijama,

rodjendanima dece poznatih kriminalaca i političkih pajaca…

Preživljavamo dan za danom sve je teže, ali vidim TV i odmah se lakše diše, obećavaju bolju i budućnost lepšu,

slušamo svaki bogovetni dan koliko su ukrali u kešu, lažu ovaj narod napaćen i osakaćen,

bore se protiv korupcije demagogijom, pričaju kako su predhodnici krali, kako su pare tajkunima dali,

a tajkuni slobodno kupuju firme, dok majke naše i očevi naši finansiraju studente,

čekaju decu da završe faks, pa posle njega glavom bez obzira u svet beli, dalje odavde,

gde se ime Srbija na lošem glasu bije, puno epiteta ratova i mrze nas to se ne krije.